CARSKA PALATA U SIRMIJUMU

CARSKA PALATA U SIRMIJUMU

Svakako najznačajnija antička gradjevina u Sirmijumu ,bila je jedna od retkih pravih rezidencijalnih palata u rimskom carstvu.U vreme tetrarhije svaki cezar i avgust gradili su svoje letnjikovce u mestu rodjenja (Gamzigrad,Šarkamen,Lukanija,Split...),i Sirmijum je imao jednu takvu palatu na lokalitetu Glac koju je podigao tetrarh Maksimijan Herkulije savladar Diokelcijanov na mestu gde se rodio i gde su mu roditelji radili kao nadničari.Ali rezindecijalnih palata nije bilo toliko mnogo; do kraja II veka imao ju je samo Rim,od kraja II do kraja III veka Rim i Sirmijum,od kraja III do prve polovine IV veka Rim,Sirmijum,Mediolanum,Trijer i Nikomedija,tokom IV veka Rim,Sirmijum i Konstantinopolj,početkom V veka Ravena i Konstantinopolj,da bi od kraja V veka takvu palatu imao samo Konstantinopolj.

Prvi pomen sirmijumske palate u pisanim izvorima je kod Herodijana i Filostrata koji su opisujući ratove Marka Aurelija i njegov boravak u Sirmijumu,naveli da su strani poslanici obicno cara čekali u okolini carske palate (...PERI TA BASILEA.) Filostrat je naveo i da je Marko Aurelije umro u sirmijujmskoj palati,od kuge,180.godine.

Ali to ne znači da ona nije i ranije postojala.Kao glavni štab u ratovima protiv Sarmata,Sirmijum je jos za boravka cara Domicijana (89-92.g) morao imati zgradu u kojoj je car odseo zajedno sa svitom.Tako je ,verovatno,bilo i u vreme Trajanovog boravka u gradu u zimu 101/102.godine,i taj carev boravak je zabeležen na reljefu čuvenog Trajanovog stuba u Rimu.

Palata se pominje u nizu antičkih spisa tokom III veka,i zabeleženo ja da su godine 202. Septimije Sever i njegovi sinovi Geta i Karakala u njoj i izdali jedan carski edikt.

Dogadjaj od posebnog značaja za palatu i sam grad Sirmijum zbio se 235.godine kada je na vlast dosao imperator Maksimin Tračanin.Iako njegov ukaz nije sačuvan,Maksimin je umesto Rima za prestonicu carstva proglasio Sirmijum.Herodijan navodi da je Maksimin u Sirmijumu proveo tri godine,i da je odatle krenuo u svoj poslednju pohod protiv novoizabranog cara Gordijana,ali su ga kod Akvileje ubili sopstveni vojnici.

Palatu je koristio niz protivcareva kao svoje sedište od kojih su najpoznatiji Ingenije (260.g),Regalijan (260.g),Licinije (3o8.-316.g) i Vetranion (350.g),a svaki vladar rimske imperije je boravio, više ili manje, u ovoj palati.

Kao glavno sedište bio je poznat i za vreme Konstantina Velikog koji je u njemu stolovao od 316. do 321.godine,i tada je pomišljao (prema Alfodiju) da od Sirmijuma načini svoju novu prestonicu Konstantinopolj.Kao glavno sedište grad je poslužio i Konstantinovom sinu Konstanciju II,rodjenom 317 godine u carskoj palati.

Prvi ostaci carske palate otkriveni su 1957.godine i otkopan je samo jedan mali deo.Palata je u pravom smislu bila postavljena krajem III veka i njene dogradnje i preuredjenja trajala su tokom celog IV veka,treba napomenuti i da je najstariji sloj datovan u početak I veka i vreme vladavine imperatora Tiberija,a pouzdano se zna da je on kao vojskovodja posetio grad prilikom ugušenja pobune dva Batona.

Na reprezentativni kakrakter palate ukazuje više elemenata,pre svega promipšljeno bogatsvo arhitektonskih detalja,raskošni tretman enterijera,položaj na obali reke,što je predstavljalo i najbezbednije mesto u gradu.Novi južni bedem bio je naročito prilagodjen i utvrdjen,što je obezbedjivalo punu sigurnost carske palate.

Palata se tokom vremena prostorno širila prema jugu.Istovremeno je uredjeno i unutrašnje dvorište i u njemu je podignut reprezentativni objekat kvadratne osnove sa četiri unutrašnja stuba,postavljena u uglovima.što čini tip tetrapilona,u ovom slučaju verovatno kultnog karaktera.U toj zanimljivoj gradjevini,spoljnih dimenzija 13,50 x 13,50 metara,otkriveni su fragmenti stubova od crvenog egipatskog porfira.

Palata je dobila i nova proširenja,prema zapadu je izgradjena izdužena dvorana sa mozaičkim podom u geometrijskom stilu.U severnom krilu pružaju se dva uzdužna hodnika.Njima se komuniciralo sa manjim i većim prostorijama u centralnom delu tog kompleksa .Naročito dobro su očuvane instalacije za vazdušno grejanje,otkrivene gotovo u svakoj prostoriji.U severnom delu otkriveni su mreža zidanih kanala i ostaci dveju peći za stvaranje zagrejanog vazduha.U svim prostorijama su otkriveni i mozaički podovi.

O bogatstvu unutrašnjih arhitektonskih detalja svedoče mnogobrojni nalazi fresaka i sečenih metrmernih pločica u beloj,zelenoj i ružičastoj boji,kojima su oblagani zidovi i podovi.Mermernim materijalom oblagani su soklovi i izradjivani stubovi i baze,kao i dekorativna plastika,kapiteli,venci,konzole,arhivolte i drugi detalji.U samoj carskoj palati otkrivene su i dve fragmentovane mermerne skulpture vrhunske izrade,glave boginja Dijane i Kibele.

Ipak,posmatrano u celini,osim novih istraživanja krajem prošlog i početkom ovog veka,od palate je otkriven samo deo sa pravougaonom osnovom oko unutrašnjeg dvorišta.

Potrebno je istaći da je 1885.godine u podrumu tadašnje Pivare,uz istočni deo lokaliteta,otkriveno nekoliko temeljnih zidova dosta neobične rimske gradjevine.Ignjat Jung je tada uspeo da snimi jedan deo tih ostataka i pošalje izveštaj Arheološkom muzeju u Zagrebu,odakle mu je uzvraćeno da je otkrio ostatke ranohrišćanske krstionice.Taj nalaz potkrepljuje legendu da je čuveni manastir Svetog Dimitrija na Savi,u kojem su po legendi čuvani torinska plaštanica i sveti gral,bio lociran na temeljima i zidovima carske palate,a tome ide u prilog nalaz od 56 ljudskih lobanja pronadjen u oktobru 1955.godine.

Jedan zapis je vrlo važan za carsku palatu u Sirmijumu.To je deo iz knjiige Amijana Marcelina „Res Gestae“ u kojem on pominje udar groma u carsku palatu i požar koji je spalio jedan njen deo kao i forum u blizini,za vreme vlasti cara Konstancija II.Iz Amijanovog dela možemo saznati i da je palata bila hodnikom spojena sa hipodromom i carskom ložom na ovom trkalištu.

Na kraju treba reći da je posle pada Sirmijuma u avarske ruke carska palata vekovima bila jedna od najmarkantnijih ruševina.Sa divljenjem ju je 1568.godine obišao Marko Antonije Pigafeta i zapisao u svoj dnevnik:“ Zaista prekrasna gradjevina,a izgleda tako kao da pripada nekoj tvrdjavi spojenoj sa crkvom.“

Jedan putnik iz vremena krstaških ratova,nepoznatog imena,zabeležio je sledeće :“ Ostaci ove palate su od svih onih posle Rima najlepše.“

I sada treba da raduje i informacija ,posle godina štetočinskog delovanja i zapostavljenosti,da je odlučeno da se ostaci pokriju i prezentuju javnosti na pravi način.