PASSIO QUATTRO CORONATI

CETVORICA OVENCANIH

Vekovima paznju istoricara i arheologa privlaci ,u crkvenim krugovima,poznata legenda o "cetiri sveta mucenika ovencana slavom" ili PASSIO SANCTORUM QUATTUOR CORONATORUM,poznatija kao legenda o Fruskogorskim mucenicima.
Prica je sacuvana u mnogim starim latinskim rukopisima koji se cuvaju u Vatikanu,Parizu,Milanu,Veroni,Bernu i Minhenu,a postoje i drugi spisi kao sto je jedan grcki iz XII veka.
U legendi pise da je car Dioklecijan imao velike kamenolome na Fruskoj gori i odatle se u Sirmijum i druge gradove dovlacio kamen izuzetnog kvaliteta PORFIR i TASOSKI mermer.
Jednog dana je Diklecijan resio da licno obidje gradiliste i prisustvuje vadjenju i obradi kamena.Tada mu se dopala jedna vrsta crvenog kamena slicna porfiru,pa je naredio da mu radnici i majstori naprave kip boga Sunca na kolima sa cetiri konja,i da to sve bude izradjeno od jednog monolita.I nadzornici i radnici,njih 627 na broju,nasli su se u velikoj nevolji,jer je bilo jako tesko naci tako veliku zicu kamena.Ali medju radnicima,po legendi,nalazila su se i cetiri potajna Hriscanina :Klaudije,Kastorije,Simpronijan,Nikostrat,kojima se pridruzio i mladi ucenik Simplicije.Uzdajuci se u svoju veru,oni su pronasli odgovarajuci blok i izradili skulpturu visoku 25 stopa.Dioklecijan je bio vrlo zadovoljan delom i podelio je radnicima velike i bogate poklone.Medjutim,odmah je naredio da se na mestu kamenoloma tzv DEBELOM BREGU ,sagradi jedan hram i u njega smesti pozlaceni kip boga Sunca.Ista Hriscanska grupa dobila je prvo zadatak da izradi kamene stubove i kapitele za hram,zatim skoljke za cesmu i bazen za vodu sa mnogim umetnickim statuama i najzad figuru boginje pobede Viktorije,boga ljubavi Amora i boga zdravlja Eskulapa.Kada je,posle izvesnog vremena,Dioklecijan video izradjene skulpture ,obradovao se i rekao:"...srecan sam sto ste tako vesti,ali zasto niste izradili i Eskulapa,boga svakog zdravlja? Idite s mirom i izradite mi taj kip,izradite i lavove koji bljuju vodu i orlove i jelene i mnogo drugih zivotinja..."
Klaudije,Kastorije,Simpronijan,Nikostrat i Simplicije ponovo su se bacili na posao i za cetiri meseca izradili sve osim Eskulapa.Pred dolazak cara svi kipovi su bili poredjani na jednom polju,okruzeni radnicima i nadzornicima.Dioklecijan je ponovo uzalud trazio Eskulapa,a tada su mu nadzornici,vec ljubomorni na uspehe Hriscanske grupe,otkrili njihovu tajnu.Car je isprva pokazao veliku blagost,ocekujuci da ce se Hriscani ipak pokoriti njegovim zahtevima,ali je kasnije,iznenadjen njihovom upornoscu,i podstican od nadzornika,naredio da moraju javno da prinesu zrtvu bogu Sunca po starom obicaju,ili ce biti umoreni strasnim mukama.Kada nisu pomogla nikakva nagovaranja,Hriscani su isibani,a zatim jos zivi zatvoreni u olovne sanduke i baceni u Savu.
Po misljenju istoricara,legenda sadrzi verne dogadjaje donekle samo uokvirene mitskim oreolom.Vec u VI veku,u Rimu,na Labikanovom putu bio je podignut hram ovim sirmijumskim mucenicima,a prenesena su i njihova tela,tajno izvadjena iz Save.Taj hram i danas postoji u Rimu i nosi ime BASILICA SS QUATTRO CORONATI,a u kripti su i danas vidljivi sarkofazi u kojima mucenici pocivaju.
U srednjem veku su kamenoresci iz Sirmijuma (Fruskogorski mucenici) uzivali veliku slavu.Njima su posvecene mnoge crkve u Engleskoj,Belgiji,Francuskoj i Italiji.Udruzenmja kamenorezca su ih smatrala za svoje zastitnike i to postovanje se odrzalo do danas.U Rimu,Firenci,Arecu i drugim gradovima nalaze se njihovi likovi na kamenim spomenicima,gde su prikazani kao patroni kamenorezackog zanata.Kasnije su postali zastitnici slobodnih zidara (masona),narocito u Engleskoj i zapadnoevropskim gradovima Antverpenu,Brizu,Briselu i Luvenu.