KRSTAŠKO OSVAJANJE ZEMUNA

Stari rimski grad , glavni štab i centralna luka rimske flote osnovane u doba Flavijevaca (Classis Flavia Pannonica),Taurunum,nazvan je od strane Franaka još u 7.veku Malevilla,ali je ipak kroz vekove opstalo slovensko ime koje su mu dali Bugari i Abodriti (Bodrići)-Zemun (u vizantijskim spisima – Zeugmin).

Veoma važno mesto u provinciji Panoniji.zadržao je i povećao svoj značaj u srednjem veku,a naročito prilikom krstaštkih ratova,što zbog stanovništva ( samo u vojnoj posadi bilo je 7.000 ljudi,znači da je grad morao imati najmanje 20.000 stanovnika,dok je tada Pariz imao oko 3-4 hiljade stanovnika,ukupno ),a najviše  zbog bogatstva svojih tržnica  na kojima su krstaši snabdevali svoje trupe,a Zemun je imao tu čast da bude skoro geografski tačno na polovini puta između Italije i Male Azije.

Tako je bilo i sa prvom pravom krstaškom vojskom koja je 1096.godine krenula u Jerusalim da oslobodi Hristov Grob,i to pod komandom pustolovnog viteza Valtera od Sansavera,a za njim je,odmah,sa drugom vojskom odrpanaca,lopova i protuva svih vrsta, krenuo i Petar iz Amijena,zvani „pustinjak“ (Heremita).

Zemun,do tada rimski municipijum i  ,bez obzira na taj status manji od kolonije, jedan od glavnih vojnih štabova,izbio je u prvi plan sa ,do tada,manje poznatim mestom Frankavilla (u prevodu „Franačko naselje“) kod danasnjeg Manđelosa na Fruškoj Gori,jer su veliki gradovi u Sremu ,Sirmium (Sremska Mitrovica),Bassianae (Donji Petrovci) i Bonnonia (Banoštor),  bili potpuno razoreni,iako su bili među većim gradovima čitave rimske imperije,a sam Sirmijum jedna od prestonica carstva.

U blizini Manđelosa,i u selu Grgurevci i danas je potpuno sačuvana podzemna krstaška građevina iz 11.veka,ali na to skoro niko ne obraća pažnju,pa polako zarasta u korov i zaborav ,iako u ovom 21.veku  takve stvari treba da izađu na svetlost dana,bar zbog turizma,jer slične građevine  zbog krstašai templara sve više privlače turiste.

Stara slava Sirmijuma,naglo je nestala,i tadašnji pratilac Petra iz Amijena,istoričar Ansbert,zabeležio je:

„...od nekadašnjeg slavnog grada Sirmijuma,ostale su samo bedne ruševine,a ruševine carske palate najlepše su posle onih u Rimu...“

Putujući starim  i glavnim rimskim kopnenim puitem (Via Orientis),kroz Srem,koji je vodio iz  Italije za Orijent,Valter od Sansavera stigao je u Zemun.

Odmah je angažovao ljude za nabavku čamaca i splavova da svoju mnogobrojnu vojsku prebaci preko Save u Beograd,i to je uspeo da uradi bez većih teškoća kod lokalnog stanovništva.Pošto je znao da je u Beogradu moguće kupiti manje zaliha za vojsku nego u Zemunu,odlučio je da 16 vojnika ostavi u tadašnjoj Malevili,da kupe nešto oružja,hrane i drugih potrepština kako bi njegova vojska nastavila put za Jerusalim bez većih problema.

Valterovi vojnici,posle nabavke,svratiše u jednu zemunsku krčmu i zapodenuše neku kavgu sa lokalnim stanovništvom.Brojniji Zemunci ih premlatiše,skinuše do gola,i isteraše iz grada,a njihovu odeću su okačili na gradske bedeme.

Goli i pretučeni krstaši su nekako uspeli da se dočepaui Beograda, izazvali su uzbunu u celokpunoj krstaškoj vojsci.Jedva je Valter uspeo da smirim svoje razjarene vojnike da se ne vrate u Zemun i osvete osramoćene drugove,već su nastavili put dalje,kroz Moravsku dolinu,ka Konstantinopolju.

Posle ovog događajaja na scenu je stupila čuvena latinska spletka i zapadnjačka propaganda putem laži i prevara,kada žele da speru sramotu koju,obično,sami izazovu.

Petar pustinjak je u to vreme logorovao sa svojom „vojskom“ u Frankavili (Manđelos),a to mesto bilo je naseljeno isključivo Francima,čiji su neki rođaci živeli u tadašnjoj mađarskoj (ne vizantijskoj,što je česta greška kod današnjih istoričara) Malevili (Zemunu).

Glas o sramoti Valaterovih vojnika brzo se proširio do Frankavile,ali sa mnogo uveličanijim opisom događaja.Franački kolonisti su Petru preneli da je zemunska posada do nogu potukla krstašku vojsku,a  da je zapovednik Beograda u dosluhu sa zemunskim zapovednikom odlučio da to isto uradi sa Petrovom vojskom kada dođe u njihovo područje.

Kakva dreka i kakva laž za zaslužene batine samo šesnaestorice vojnika.A i bezveze je očekivati da bi vojska odrpanaca koju je predvodio zlikovac Petar mogla da osveti elitne krstaške vitezove da su kojim slučajem stvarno kompletno  postradali,već se radilo samo  o želji za pljačkom ,ubijanjem i razarenjem armije probisveta i kriminalaca žednih krvi i plena,kakav je bio i sam zlikovac Petar iz Amijena.

Pošto je čuo takav glas,Petar je odmah digao svoju takozvanu vojsku iz Frankavile,i preko Arpatarla (Ruma) i Butalia (nekadašnje Basijane kod donjih Petrovaca) krenuo za Zemun,u koji je stigao posle tri dana marša.

Prvo što je video bile su haljine krstaša koje su Zemunci okačili na gradske bedeme.Petar je tada poverovao,ili se samo pretvarao,što je verovatnije,da su vesti kolonista bile istinite i naredio je juriš na grad,koji to,u tom trenutku,to nije ni očekivao.

Zemunci su mislili da je ta bezalzlena svađa između njih i krstaša bila sve ,samo ne povod da se napadne grad.Nisu mogli ni da pretpostave da im se sprema nešto mnogo gore,a to je masakr skoro celokupnog stanovništva.U posadi Zemuna bilo je tada oko 7.000 ljudi koji su mogli uspešno da odbrane grad od ovih probisveta,ali oni nisu ni slutili da će ih krstaši napasti.Zbog toga su Petrovi vojnici zauzeli grad skoro bez otpora.

Gradska vrata su,doduše, našli zatvorena,i pošto im Zemunci nisu dozvolili da uđu u tvrđavu,krstaši kišom strelica rasteraše nekoliko branilaca što su se na brzinu iskupili da brane bedeme.

Jedan od krstaša nađe pred gradskim vratima lestvice koje su služile za popravku bedema (Petrovi drpanci nisu imali ni opsadne sprave) .pa se za zastavom u ruci popeo na gradske zidine.

To je bio čuveni megdandžija i lokalna baraba,neka vrsta junaka u toj, na brzinu sakupljenoj vojsci,neki vitez Gotfrid.Neki kažu da je to u stvari bio onaj čuveni Gotrfid Bujonski (to nam napominje već pomenuti istoričar i očevidac ovih događaja, Ansbert),siromašni vitez ,kabadahija i osnivač templarskog reda.

Za njim se na bedeme popeo Rajnhold iz Brajza,a za ovim vitezom i ostali krstaši.

Kada su prešli preko zemunskih bedema,otvorili su kapiju kroz koju pohrliše stotine teško naoružanih krstašklih oklopnika sa hiljadama odrpanaca željnih pljačke.Usled velike panike u gradu posada je jedino mogla da pruži otpor u uzanim ulicama u kojima se uskoro zametnu velika bitka.

Mahniti krstaši ubijali su sve što su zatekli,i staro i mlado,i žene i decu,njima je bilo svejedno i sve su bacali pod mač.Neki građani su bežali prema Dunavu,i tu su izbegli surovu sudbinu ukrcavši se na lađe i čamce u zemunskoj luci.Drugi su se popeli na breg što strmo pada u reku (današnji Gardoš) i kada su ktrstaši tamo pristigli počeše sami skakati u reku.

Na Gardošu (Gard-grad) tada izgibe oko 3.000 ljudi.

Kako su ulice bile uske,a tako i izlaz na dunav,usled silne panike mnogi se pogušiše i u silnoj gužvi mnogi izgiboše od svojih sopstevnih sugrađana.

Sve što je ostalo u varoši,krstaši su stavili pod mač ili žive bacili u Dunav.Taj strašan pokolj trajao je samo nekoliko časova i izginulo je oko 8.000 Zemunaca,skoro sve što nije uspelo da pobegne preko Dunava.Grad je potpuno uništen i iskorenjen,letopisci navode da je,od Zemuna do Beograda,Dunav bio nekoliko dana pun leševa i krvi.

Pošto su čuli da je ugarski kralj pokrenuo veliku vojsku da ih kazni zbog pokolja Zemunaca,krstaši po svom običaju (veoma „viteškom“) pobegoše,i to na teritoriju Beograda,tada pod vizantijskom vlašću.

Petrova prethodnica koju je vodio francuski vitez Gotije sa četiri sina i oko 15.000 ljudi,počela je da pljačka okolinu Beograda i otima stoku.

Uskoro,u gustim moravskim šumama pogibe sam vitez Gotije,a Petar iz Amijena zbog toga razori i grad Niš,iako je Niški zapovednik pomagao krstaše i oni su na to dobro delo uzvratili potpunim razaranjem vizantijskog Niša.Madjutim,Vizantinci napadoše zlikovca i  krvoloka Petra pustinjaka i on sa teškim gubicima nastavi dalje,ali nikoga više nije provocirao i napadao.Ali je izgubio život negde u Maloj Aziji,pre nego što je i ugledao Svetu Zemlju.

O ovim krstaškim pohodima kroz srpske zemlje,dva najčuvenija svetska istoričara za krstaške ratove,E.Gibon i G.Kaufman ,imali su samo najgore reči.

Gibon ih je nazvao „životinjama bez razuma i čovečnosti“,a Kaufman da su bili „poruga na verske i religiozne ciljeve,koje su uzeli za plašt.“.

Kasniji masakri koje su počinili osvajanjem Jerusalima,ubijajući i Hrišćanske (pravoslavne i katoličke) sveštenike i vernike i to stravičnim mučenjem,tražeći samo jedno – blago,svedoče o pravom karakteru takozvanih „krstaških“ ratova.

Po nekim istoričarima Saladin  je osvojio Jerusalim zahvaljujući pomoći i Vizantije i samog papskog legata koji nije mogao više da gleda njihova nečasna dela.

Kao najveći vrhunac preispoljenosti,laži,prevara,krvoprolića i svega najgoreg u ljudskom rodu,Petar pustinjak iz Amijena je proglašen za svetitelja!!!