MOLITVA SA RIMSKE OPEKE

Avarski ratnici,

Skromni i ,verovatno,nepismeni ciglar,koji je 582.godine za vreme avarske opsade,mesio glinu na savskoj obali,nije mogao da sluti da ce jedna njegova opeka,napravljena s hiljadama drugih,nadziveti vekove i milenijume,i da ce postati istorijski spomenik i neposredan svedok agonije Sirmijuma.

Ciglari i loncari,kao i svi ljudi koji su nesto znali sa glinom,bili su te sudbonosne godine mobilisani za izradu opeka.Oslabljeni bedemi trazili su stalna i munjevita krpljenja,jer grad je vec trecu godinu bio pod avarskom opsadom.Neprobojni obruc neprijateljskih konjanika stezao je sve vise sirmijumske zidine.Gradskoj posadi u Sirmijumu postajalo je sve jasnije da car u dalekom Konstantinopolisu nece moci da uputi nikakvu pomoc,jer je i sam bio zapleten u iscrpljujuci rat sa Persijom.

Otpor u opkoljenom gradu i grcevita odbrana pred stostruko jacim neprijateljem priblizavala se neminovnom kraju.U prolece 582.godine stanovnistvo je, po letopiscima, "vec pocelo da se hrani neprirodnom hranom",a uskoro je umiralo na ulicama od gladi.Protiv te nesrece nisu pomogli ni visoki i debeli gradski zidovi, ni herojska odbrana.

Deslilo se ,tih dana,da je neki svestenik,ili mozda vojnik na bedemu,ugledao ispred sebe kvadratnu opeku,upravo donesenu da zakrpi provaljeni otvor.Ona je bila jos sveza i nepecena-za tako nesto vise nije bilo vremena-i nasla se spontano u njegovim rukama.U ocajanju on je istupljenim nozem na njoj ispisao grckim alfabetom kratku molitvu:

"HRISTE GOSPODE,POMOZI GRADU I ZAUSTAVI AVARE,ZASTITI ROMEJSKO CARSTVO I ONOGA KOJI JE OVO NAPISAO.AMIN!

Pomoc,medjutim,nije stigla ni sa neba ni iz dalekog Konstantinopolisa,i grad je najzad odlucio da se preda.Jedan spis,nadjen u Siriji,opisuje ulazak Avara u Sirmijum.Oni su una ulicama gledali strasne prizore:stanovnistvo je bespomocno lezalo i umiralo od iscrpljenosti i gladi.I tada-svedoci spis-Avari se sazale i sidju sa svojih konja.Kao Samaricani iz biblijskog teksta poceli su da sluze najslabije kobiljim mlekom...

U osvojenom Sirmijumu neprimeceno je ostala da lezi ispisana opeka i uskoro su je prekrile rusevine.Nije vise bilo nikoga da je procita,a cuvala je,zapravo,poslednji tekst zapisan u Panoniji u starom veku.Procice stotine godina dok se u ovoj oblasti ne pojavi neki novi zapis.

Ni skromni ratar koji je otkrio ovu opeku u jednoj sremskomitrovackoj basti nije nista znao.Ipak je nije razbio ,niti ugradio u neki mali zid.Tako je dospela do muzeja Srema,a njena molitva do stranica svetske istorije."