SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE

Do 1887.godine bile su poznate i sacuvane samo tri zlatne i jedna srebrna poluga sa kovnickom oznakom grada Rima.Ali pomenute godine doslo je do velikog otkrica u mestu Budze kod Brasova u Rumuniji.Tom prilikom pronadjeno je cak 15 zlatnih poluga sa kovnickim oznakama Sirmijuma.
Tezina poluga se kretala od 327 do 524 grama,i sve su bile obelezene sa tri pecata:jedan je sadrzavao imena funkcionera kovnice i kontrolora cistoce zlata,drugi je bio grb grada Sirmijuma (boginja Fortuna sa oznakom SIRM),a na trecem su bila poprsja trojice careva Gracijana,Valentinijana II i Teodosija I Velikog.Poluge se danas cuvaju u trezorima muzeja u Londonu,Parizu,Becu,Budimpesti i Napulju,gde su dospele trgovinom antikvitetima.
Sirmijumske poluge odaju nam i kolicinu zlata koja je prosla kroz sirmijumsku kovnicu,osnovanu jos u vreme Marka Aurelija,jer je pronadjen kalup za revers njegovog denara.Izmedju 320. i 326.godine,u vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma,u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni novac,i to u dve oficine.
Jedna oficina je imala 56 kovnickih mesta,znaci u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovnicara.Po racunicama strucnjaka, jedan kovnicar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca,to govori da je sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida.Pomnozimo to sa 6 godina rada i dobijamo fantasticnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teski u proseku oko 5 grama.Iz pomenute racunice proizilazi da je u Sirmijumu ,za kovanje novca,utroseno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo za sest godina,ne racunajuci bronzane i srebrne nominale.I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti Sirmijuma na nasim prostorima,a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo vaznije da osvoje Sirmijum i tu dobiju poverenje gradjana i vojske,nego da to urade u Rimu.