KADA JE GRAD VREDEO VISE OD CAREVE KCERI

Tiberije II,vizantijski car 

Prica je iz 579.godine i pocinje jednog prolecnog popodneva,kad je vizantijski car Tiberije II Mavrikije sedeo u svojim vrtovima u Konstantinopolisu na Bosforu i slusao svirke i pesme dvorjana.
Pevalo se mozda o decaku Damofilu i njegovoj ljubavi prema pitomom delfinu koji ga je na ledjima nosio po pensavom moru.
Mozda je i jedna od Tiberijevih kceri sedela uz nasmesenog oca i zabavljala se svilenim vezom.Sve je izgledalo idilicno,kao u pesmi koju su slusali.
Idilu je u jednom trenutku prekinula vest da su stigli avarski poslanici iz Panonije,ljudi grubog ratnickog izgleda koji traze prijem u ime svog varvarskog kagana Bajana.
Car je naredio da se poslanici odmah uvedu.Bio je to znak da se prekine sa muzikom i bezbriznim žamorom.
Poslanici su uvedeni pod jakom strazom i bez suvisnih reci saopstili su caru da ih salje kagan Bajan.Avari su sa ogromnom vojskom zaposeli Srem,ali im se odupire grad Sirmijum.Bajan zahteva od cara da naredi posadi da odmah otvori kapije grada,a za uzvrat mu nudi svoje prijateljstvo i dalje saveznistvo.
Tiberije je bio zapanjen drskoscu poslanika i njihovog vodje Bajana koji silom otima deo carstva,a zatim nudi sumnjivo prijateljstvo.
Potpuno uzbudjen,car je odgovorio:" Idite i recite svome knezu da bih mu radije dao jednu od kceri,kojih imam dve,nego sto cu mu svojevoljno predati Sirmijum ! ".
Nije ostalo zabelezno kako se u tom trenutku mogla osecati devojka ako je sve to cula.Mozda je pomislila:gde se nalazi i kakav je to grad koji moj otac voli vise od mene?
Ove istorijski posvedocene imperatorove reci,samo jos vise ukazuju na status Sirmijuma kroz vekove i njegovu vrednost.